Life is the Beach

Reče mi nedavno jedna prijateljica kako bi bilo dobro imati posao profesionalnog obilazitelja svetskih plaža. Lepo putuješ, probaš, pa pišeš o tome. Ako možeš da ostaneš objektivan, naravno. Na odmoru je ionako sve stvar ličnih preferenci, pa se čuveni sidnejski Bondi, ili još nadalje poznat South Miami Beach nekome sigurno neće svideti baš zbog širine, nedostatka hladovine i intime, gužve i baš prevelike popularnosti. Ali moram da priznam da se slažem sa odlukom jednog čuvenog turističkog magazina da Seven Mile Beach na Velikom Kajmanu proglasi za najlepšu karipsku plažu. Toliko mi se svidela da bez oklevanja mogu da joj oprostim što nije dugačka celih sedam milja, nego tek nešto manje. A ko bi izigravao geometra kad se tamo nadje.

Kajmanska ostrva leže južno od Kube, na karti kao tri tačkice koje možda ne biste ni primetili da ih ne tražite. Pristali smo uz Veliki Kajman, u glavni grad George Town koji nema luku, te su nas sa norveške krstarice prebacili na kopno simpatičnim turističkim brodićima. Na ovako popularnom mestu nije problem naći taksi koji vas za 4 američka dolara vozi do plaže. Vožnja ne traje više od 10 minuta sa svim semaforima i probijanjem minibusa kroz usku ulicu pored mora. Na destinaciji vas čeka travnjak na kome se sunčaju iguane, a betonskom stazicom izlazite na plažu koja se u luku proteže ka severu - savršen pojas najfinijeg  peska boje hartije koga lenjo zapljuskuju svetlo-zeleni nabori karipskog mora sa jedne, a pokriva prošarana hladovina palmi i borova sa druge strane. Seven Mile Beach na sreću nije bila na jelovniku grabeža razmaženih lovatora, tako da privatnih izlaza na more nema. Možete se slobodno šetati s kraja na kraj, trčati, čak praviti i roštilj. More je toplo i bistro, toliko prijatno da vam se iz vode ne izlazi kada posle izležavanja na pesku odlučite da se okupate. Iako već duboko u tropima, sunce ne prži kao što smo očekvali - blagi povetarac neprestano pirka sa mora ka kopnu u savršenim dozama, toliko da vam ne bude neizdrživo vruće, a da vam se od topline peska i sunca blago pridrema. I sve je u savršenom skladu - povetarac i šuštanje palminog lišća, kristalno jasne boje peska, mora i neba, temperatura vazduha i temperatura vode, stroga, a opet lokalna arhitektura hotela i restorana uz plažu.

I nevorovatni mir. Kao da prirodna lepota ove devičanski čiste plaže utiče da njenim posetiocima ne pada na pamet da bilo šta naruše. Diskoteke i restorani imaju svoje mesto uz plažu, ali se njihov prostor ni vreva ne prenose dalje. Tokom šetnje i foto-seanse, na celoj plaži sam naišla na jedan jedini pikavac, i to tako što sam ga slučajno otkopala. Grupa klinaca je sedela ispod jednog bora i pila pivo. Kada su hteli da krenu, susedi su ih upozorili da ne zaborave da pokupe konzerve. Ova plaža očigledno nije banalni karipski proizvod mas-turizma, već prirodna lepota koja prvo nagoni na poštovanje.

Tako da mi toponim "Kajmanska ostrva" sigurno više nije sinonim za mutne finansijske rabote iz krimi-serija. Na stripovsku reputaciju ovog karipskog dragulja zaboravite za sva vremena kada provedete na njemu samo nekoliko sati.