Melburnško jutro

U centru Melburna, a lepo sakriven od gradske vreve (ako vreva uopste postoji u danas pitomom Melburnu), nalazi se vrlo simpatičan prolaz izmedju ulica Kolins i Flanders. Prolaz se zove Centre Place i načičkan je kafićima i restoranima. Tu nema mesta za automobile; lokali podižu metalne zastore oslikane grafitima i šire svoj radni prostor ka ulici, taman toliko da ne ometaju prolaz šetačima i ne smetaju komšiji preko puta. Centre Place je toliko uzan da sunčevi zraci jedva dopiru do njega, što je možda i dobro, s'obzirom na reputaciju australijskog sunca. Bilo kako bilo, kada je sve zatvoreno, ovo mesto liči na neugledni londonski sokak iz romana engleske književnosti 19. veka, ali dok radi, jedva možete da nadjete praznu stolicu. Poneki ulični muzičar zauzme svojih pola kvadrata gde ima mesta i svojom akustičnom gitarom svakako upotpunjuje opšti veseli hedonistički ambijent.

Mesto je idealno za kasni doručak, na kome smo se u stvari i zatekli. Treći dan Nove godine, a sanjivi turisti pune kafiće ovog prolaza u kasnim prepodnevnim satima. Mesto u kome smo slučajno pronašli prazan sto se zove Lorca. Da, po španskom pesniku. Kafićem dominira velika crna tabla na kojoj su kredom ispisani Lorkini stihovi. Starija ozbiljna kelnerica uzima porudžbinu. Cedjeni sok od šargarepe i pomorandže je fantastičan i punog ukusa. Sledi Desayuno Lorca - prepečen hleb od testa za kifle, sa kolutovima paradajza, maslinovim uljem, kačkavaljem Qieso Iberico i tankim listovima izvrsne pršute. Reklo bi se običan, ali na ukusu i prezentaciji vrlo neobičan sendvič. Na kraju kafa, long black, kao evropski produženi espresso, kruna ovog fantastičnog brunch-a.

Centre Place je idealno mesto za mamurnu ekipu koja bi posle noćašnjeg tuluma ovde svratila na oporavak. Nema prejake svetlosti, nema prejake muzike, na pretek ima vitaminskih napitaka, dobre comfort hrane za neutralizaciju alkohola i ukusne kafe čiji miris budi i okrepljuje. Mesto za obeležiti zvezdicom na turističkoj i gastronomskoj karti.