Friday, 18 August 2006

Imati i nemati


Nedavno je jednoj mojoj poznanici umrla tetka. Poznanica je bila jedini živi član familije, a tetka je, pored par miliona dolara na bankovnom računu, kuće u gradu i kuće na jezeru, imala i pozamašnu kolekciju slika, opet vrednu nekoliko miliona. Testament je obelodanio odluku upokojene tetke da se sva njena zaostavština podeli na četiri dobrotvorne fondacije, a moja poznanica–naslednica je dobila utešnih petnaest hiljada dolara i amanet da pristojno kremira i oplače tetku.

Drugi deo amaneta je bio shvaćen prilično fakultativno, pošto moja poznanica nekoliko dana nije znala gde da se skrasi od besa. Umesto trenutnog penzionisanja i putovanja oko sveta za 80 dana, onu maksimu O pokojniku sve najlepše preokrenula je za 180 stepeni. Još uvek neće postati Filijas Fog, život će nastaviti kao i do sada, sa gorkim ukusom od nepojedenog kavijara srebrnim priborom i nepopijenog šampanjca pri zalasku sunca na skrovitom privatnom ostrvu. I dalje će prekucavati pisma svog dvadeset godina mladjeg šefa koji ima očajan rukopis i provoditi večeri uz televizor.

Šta mislite o tome da vas danas, baš kada završite sa ovim surfovanjem, tresne neka količina novca o kojoj ste retko kada i sanjali? Na primer, imate tetku koja se u mladosti avanturistički izgubila na nekom kraju sveta i za koju niste ni znali, a koja je sve svoje odvratno veliko bogatstvo ostavila baš vama? Prvi put u životu iz zabave kupite srećku i mašina izvuče baš vašu kombinaciju? Ili krajnje bajkovito, sadite drvo u dvorištu i kopajući rupu naletite na zakopano blago? Da li ste ikada razmišljali šta da uradite sa toliko novca, koliko ne možete da potrošite?

Milionerski dobitnici na lutriji u većini slučajeva rade sledeće, ovim redom: ulože novac u banku, podele ga sa članovima porodice, kupe novi automobil, otplate dugove, uplate luksuzno putovanje, kupe novu kuću, daju novac u dobrotvorne svrhe. Samo 14% srećnih dobitnika iz korena promeni način života, a 7% kupi brod. Šta se dešava kada prodje prva euforija i kada sebi ispunite sve želje koje novac može da kupi? A naslednici? Da li biste i vi, da se prezivate Hilton, da imate malo godina i puno para, isto onako oblačili mikroskopske suknjice i firmiranu garderobu, menjali momke sa isto tako zvučnim prezimenima, obilazili diskoteke na Azurnoj obali gde je bitno samo da račun bude što veći, velikodušno pokazivali svetu svoju izgužvanu svilenu posteljinu i izgrebano uzglavlje svog kreveta od mahagonija, tek da vam ne bude dosadno?

Kao što kod Tolstoja sve srećne porodice liče jedne na druge, a svaka je nesrećna na svoj način, tek pamtimo, da li iz ljubomore ili što ih stvarno ima dosta, mnogo više primera o tome kako mnogo novca ne znači da njegovi vlasnici zauvek žive srećno i veselo. Priča o Džeku Vitakeru, koji je krajem 2002. godine na lutriji dobio 135 miliona dolara, govori da toliko sa neba palo bogatstvo može da stvori velike probleme. Novopečeni multi-milioner je ispoštovao hrišćansko verovanje da deset procenata datih u dobrotvorne svrhe čuva ostatak, ali sled dogadjaja nije bio ni najmanje zavidan. Nekoliko puta je hapšen zbog vožnje u pijanom i drogiranom stanju, odbijenih čekova u kazinu i bahatog ponašanja na javnim mestima. Neprekidno se sretao sa ljubomornim napasnicima koji su hteli da ga opelješe, a smrt njegove unuke od overdose-a, pa i glasine da se tu radilo o ubistvu za koje je optužen sâm Vitaker, učinilo je da pomislimo da se ovaj tužni dobitnik na lutriji i pokajao što je kupio listić koju mu je promenio život.

Barbara Haton, jedina naslednica Vulvort imperije, u američkoj štampi nazvana sirotom malom bogatašicom, nasledila je 1918. godine tada basnoslovnih 50 miliona dolara i postala najbogatija žena na svetu; provela je život u traženju sreće, promenila sedam koristoljubivih muževa, pala u zamku droge i alkohola i umrla sama u hotelskoj sobi, ostavivši od celokupnog bogatstva svega 3000 dolara.

Kristina Onazis, kći grčkog bilionera Aristotela Onazisa, izgubila je tokom samo dve godine brata, majku i oca, nekoliko puta pokušala samoubistvo, a njena smrt u trideset sedmoj godini bila je, kažu lekari, posledica prekomerne zloupotrebe droga. Njena kći,  Atina Rusel, danas udata za brazilsku zvezdu konjičkih sportova, dobro potkovana sa preko dve milijarde dolara, ali očigledno potresena sudbinom majčine porodice, godinama je odbijala da ima bilo šta u vezi sa Grčkom.

Širom Severne Amerike ljudi sanjaju o tome da prestanu da rade ako dobiju na lutriji. Torta za natpisom Tata, srećan odlazak u penziju, san je miliona ljudi koji žive život kao u filmu Dan mrmota – svakog dana u isto vreme ustaju, sreću iste ljude u prevozu, kolege na poslu im postavljaju ista pitanja, šef pravi uvek isti nezadovoljni izraz lica; krediti za kuću, auto i dečije školarine nikako da se otplate, a ženu nikako da odvedu na to dugo sanjano letovanje. Svima je zajedničko što troše svoje vreme, odnosno život, kako bi danonoćno robovali novcu u potrazi za onim što novac može da osigura. Položaj na društvenoj lestvici podrazumeva odredjenu materijalnu podlogu, a to znači život baš u tom delu grada, letovanje baš u tom popularnom mestu, slanje dece u odredjene škole, do igranja golfa ili tenisa baš u tom klubu i nošenja garderobe i sata koji treba. Radi posao koji voliš, kaze poslovica, pa nećeš morati da radiš. Koliko ljudi ima tu sreću, potpuno je druga tema.

Većina ljudi nema snage da pokaže srednji prst svim viškovima koji bi trebalo da budu u njihovoj službi, a ti viškovi vremenom paradoksalno postaju njihovi robovlasnici. Da li ste sigurni da vam su vam potrebni kablovska televizija i preskupi HD televizor veličine omanjeg bioskopskog platna, 120 diskova i 1000 pesama skinutih sa interneta koje ionako nemate vremena da slušate, multipraktik koji ste kupili na sedam rata, a uključili tri puta, komplet od 15 šerpi sa telešopa od kojih koristite samo tri; četrdeset pari cipela i orman krcat garderobom od koje dve trećine ne nosite? Da li će vas neko manje ceniti ako nemate poslednji model mobilnog telefona, ako se niste ove subote pojavili u onom skupom trendy kafiću, ili ako niste vidjeni u istom letovalištu gde i neko sa naslovne strane novina? I što je najvažnije, da li bi vas dobitak na lutriji ili ogromno iznenadno nasledstvo usrećili omogućivši vam da imate, bez trunke napora, sve gore navedene stvari?

Zamislite da vam je sve pruženo na tanjiru (zlatnom) i da ni za šta ne morate da se borite. Rafael de Valanten u Balzakovoj Šagrinskoj koži otkriva talisman koji ispunjava sve želje, ali se prilikom svake upotrebe pomalo skuplja, te je korisnik osudjen na smrt kada se koža smanji do nestajanja. Glavni junak u početku obilato koristi sve prednosti talismana, ali njegov život ubrzo biva sveden na asketizam, jer mu je nemoguće da ništa ne poželi – njegova želja bi istog trenutka bila ispunjena, ali bi to značilo i njegovu smrt. U prevodu je izgubljeno dvostruko značenje naslova ovog romana: pored kože divljeg magarca, reč chagrin na francuskom označava i duboku tugu.

Činjenica je da što više imamo, apetiti nam utoliko više rastu i da smo tužni kada ne možemo da dostignemo te previsoko postavljene, obično beskorisne ciljeve. U dnevnu sobu moramo da unesemo baš one italijanske fotelje, uz modernu kuhinju bi se dobro uklopilo difuzno svetlo, u kolima nam baš nedostaju kožna sedišta, a i neopisivo smo razočarani ako naša hotelska soba na preskupom letovanju nema jacuzzi. Željama nikad kraja, a šta sve ne radimo od sebe da ih ispunimo! Trava je definitivno uvek zelenija na onoj drugoj strani, bez obzira na naše mogućnosti da predjemo preko.

Novac nije najvažniji na svetu, reče prelepa i bogata Elizabet Tejlor tada još siromašnom Džemsu Dinu u filmu Div. Nije, kada ga imate, odvrati Džems Din. Da li se sećate kako se film završio?

No comments:

Post a Comment